Žila kucavica
Žila kucavica, pojavila se. Iznenada, kao strah, briga i nemaština. Odmah da razjasnim, nije to ona žila, sastavljena od mišićnih vlakana, krvnih sudova, nervnih vlakana, sinapsi koje prenose impulse sreće i zadovoljstva. Ne, nije to ta vrsta. Ovo je nešto sasvim drugo. Ovo je podmuklo napeto vlakno, uže, koje visi i ne vezuje ni jedan brod ili čamac. Klati se,nošeno otkucajima, tutnjavom, pulsiranjem, šištanjem pri najmanjem pokretu životnog talasa kretanja i aktivnosti koja zahteva podmirivanje egzistencije. Nije se najavila, samo je banula, kao nemir, strah, napetost i stres. Uhapsila je sve naše slobode, davajući apsurd svakom pokušakuju da se fokus usmeri na pozitivne stvari. Nije ta žila depresija, nije ni anksioznost, ona je nova vrsta boljenja i oboljenja, ukorenjena u nemogućnosti da nadjemo odgovor na sve što nas pritiska, tonama.
Gde se nalazi?
Individualno je. U telu je, uglavnom. A kažu telo je hram. Nisam siguran, možda i jeste, ali sa širom otvorenim vratima i prozorima hrama, te se mogućnost ulaska svakojakih kucavica povećava napetom progresijom, matematičkom ili psihičkom, sasvim svejedno. Naravno, ništa nije moguće hermetički zatvoriti, pogotovo čovekovu dušu, ali ova kucavica je zaista suvišni napad na već šrapnelima izranjavanu ljudsku pirodu da se brani i odbrani. Vidjao sam žili kucavicu svuda, u glavi, stomaku, ekstremitetima, na vratu, ali sam takodje video u pogledu, gestu, rečima, drhtaju, suzi. Video sam je u cinizmu, paničnoj glumi da je sve u redu, spazio sam je u pokretima, načinu komunikacije, načinu ćutanja, odmahivanju, rezigniranom stavu, skraćivanju priče, lutanjima u potrazi sa jedinkom ili društvenom institucijom koja bi pomogla. Osećam žilu kucavicu, ne moram više ni da je vidim. Lopov, ukrala bi ti iz oka. Prevarant, zelenaški zajmodavac privida trenutne sreće, ali je kamata ubitčna. Mizantrop, čovekomrzac,deluje u obliku najstrašnije sprave za mućenje iz davnih vremena.
Žila kucavica, nastaje...
Kao posledica svesne ili nesvesne potrebe da se sve drži pod kontrolom. Porodica, brak, posao, škola, prijateljstvo, ljubavna veza, zdravlje, ličnost, karakter, moral. Postoji li takva gromada, gigant od ljudskog bića, koji bi sve to obuhvatio u savršeno ponašanje? Usput ne sme ni da pomisli da sve to sam uradi, jer samoća je blagoslov, ali ako traje kratko i svrsishodno. Shodno tome ljudsko biće mora biti ekipa, tim, sam sa sobom, u večitoj težnji da radi ispravne i normativno prihvatljive stvari. Žila kucavica, vreba. Onoga momenta kada se zagubi i najmanji deo slagalice zvane samokontrola, ona nastupa, veoma teatralno, sa predumišljajem da počini zločin kradje identiteta i mira. Ona je zlo, pretenciozno je reći, iskonsko, ali da je beskrupulozni nanosilac tuge i beznadja, to jeste. Ona je vojnik sa samo jednim zadatkom, da nanese ubodnu ranu, od koje oparavka nema, ili…
Žila kucavica, nestaje...
Bolje je reći utapa se u vir vode, koji sami stvorimo svojim koncnetričnim kružnim pokretima, sporog, ali blagorodnog ozdravljenja. Šta nam je sve potrebno? Pod jedan, čovek. Isto je i pod dva, tri itd. Žila kucavica ne trpi istinu i ispovest bliskoj osbi. Ona je kukavički osobenjak, napregnut do tačke pucanja, a taj momenat ćemo izazvati nadom u osobu i bezgraničnim poverenjem u ozdravljenje. Kada žila pukne, proliju se suze bola, olakšanja, ali i straha od ponavljanje cele situacije. Može li se sa izvesnom dozom sigurnosti reći kako funkcionisati da do recidiva žile kucavice nikad više ne dodje? Ne, ne može. Čovek je ono što jeste, presek raznih skupova, otvorenih linija, večito izložen, na vetrometini. Krijući se od tuge, krije se i od radosti, krijući se od bolesti, krije se i od zdravlja. Izbegavati kontrolu po svaku cenu, kretati se od nemati, pa steći, poštenjem i vernošću. Govoriti reči onako snažno, skoro kao što je ćutanje i pogled koji sve govori. Žila kucavica, kuca. Borba takodje.
Serbian
English
French
German
Italian
Spanish